Pochetak

Lepo sam spawala nocas... Zaprawo, mnoogooo sam lepo spawala. Obradowao me je jedan prijatelj... Hmh, ustwari, on mi je sada wishe od prijatelja. Drago mi je shto je doshlo wreme kada oboje mozemo da skinemo maske i otkrijemo swoja osecanja. Ne smeta nam wishe moja ljubomorna sestra, niti nashi zabrinuti roditelji. I nema wishe onog dosadnog glasica koji mi govori: "Nemoj da ga gledash kao dechka.Gledaj ga kao druga.On je ipak najbolji drug twoje sestre...". Milan i ja se znamo wec dwe godine. I weoma mi je drag. Swe ono kroz shta smo proshli zajedno, chinilo je da ga ja josh wishe zawolim. Secam se... Secam se kada sam prwi put otishla kod sestre pre dwe godine. Izashle smo da se proshetamo. Upoznala me je sa swim njenim drushtwom. Ali Milana sam poslednjeg upoznala. I to tek sledeceg dana. Vracao se iz prodawnice. Na sebi je imao dugi plave boje i sivu majicu. Boze, tada smo prichali o zubima.... :$ (Mislim, shta reci) E, onda smo jedno weche otishli kod njega. Najlepshe se ponashao prema meni... Smislili smo da naprawimo pice i palachinke. Hahahahahahahahahahahahaha...!(umrecu) Tada sam ga uchila koliko je lakshe da shunku prwo iseche na velike komade pa je posle izrenda (ili iseche). Kao i sir...I uchila sam ga kako da prawi martini, djus-wotku i josh neke koktele... I celu noc smo bili kod njega. Nismo bili sami, narawno. Bili su i ostali... I celu noc smo se gubili... A onda smo ujutru Milan i ja rasklanjali saw onaj swinjac koji smo naprawili...I prskali se...I gadjali se jastucima. I bili smo sami tada i swe je bilo diwno... I bilo je leto... Ali, ja sam tada imala dechka i shta god da sam osecala prema Milanu, nisam mogla da otkrijem. I posle ja wishe nisam odlazila kod sestre. Milan i ja se wishe nismo widjali. Samo smo se powremeno chuli i ja sam mu jawljala nowosti i swe to... I moja najbolja ortakinja, Tanja, i Milan su se upoznali. Zaprawo, ja sam ih upoznala. I tada nisam znala zashto me je cela ta situacija bolela. Videla sam ga samo kao druga. Bar sam tako mislila. Posle toga bila sam sa njegowim drugom. Nikada mi nije reako shta oseca prema meni... Swe do juche. Da sam znala... Da sam znala shta je osecao prema meni, ja ne bih bila sa njegowim drugom. Kasnije su se Tanja i on poswadjali. Ne znam zashto. Ona je waljda neshto bila pijana i vredjala ga je i on wishe nije hteo da se chuje sa njom. Ali smo on i ja i dalje ostali u dobrim odnosima.... I juche...Zaprawo, sinoc, poslao mi je poruku. Swaki wikend dolazi u Bg na predawanja za fax. I zeli da se widimo. I, zeli da budemo zajedno... Ali, sada ne znam shta da radim sa Filipom. Mislim, on mi se swidja. Stwarno. Ali ne zelim da budem sa nekim ko ziwi daleko. I ko mora stalno da se cima zbog mene. A Filip ziwi daleko. Na Ceraku. A ja sam u centru grada. Jbg (izvin'te na izrazu). A ja ne umem da kazem ne. Nikada to nisam znala. Sem jednom. Kada je moj drug iz odeljenja hteo da bude sa mnom. Rekla sam mu "ne" samo zato shto nisam htela da izgubimo prijateljstwo zbog nasheg hira... Ne znam... Ah, zashto zivoti ne mogu da budu lakshi?!? Zashto swe mora da se komplikuje i da se pojawljuje u isto wreme?!? Hmh, bash mrzim swoj ziwot... Bash je teshko biti ja.... Zaista.... Idem da sredim ziwot. Treba mi to. Definitiwno. Do sledeceg bloga, ljubim was swe!